in ,

Kako brzo zaspati? 3 faze za lepe snove

Kako brzo zaspati? Uvežbajte mozak tako da svaki put zaspete u samo 30 sekundi.

Brojni ljudi suočavaju se sa poteškoćama spavanja svako veče kada idu u krevet. Ovo je zaista naporna procedura koja zahteva dosta vremena i ljudi koji pate od nesanice svako veče kroz nju moraju regularno proći, pre nego što konačno utonu u san.

Ukoliko patite od nesanice i potrebno vam je više od sat vremena da zaspite svake noći, vi potrošite više od devet 40 – satnih nedelja godišnje na tu aktivnost. Srećom, postoji rešenje za ovaj poremećaj spavanja i sada ćemo vam ga predstaviti. Naime, to je tehnika koja vam pomaže da izvežbate mozak kako bi zaspali gotovo odmah.

Međutim, pre nego što pokušate poboljšati svoje navike spavanja, morate napraviti neke promene u svojoj ishrani. Kako bi imali bolji san, morate smanjiti sledeću hranu i piće iz svoje ishrane, posebno popodne i uveče:

– Kafa
– Koka Kola
– Čaj koji sadrži kofein (npr. zeleni čaj)
– Čokolada (kakao takođe)

Kafa ozbiljno utiče na vašu sposobnost da zaspete i imate dobar san. Takođe, možete spavati, a nedovoljno se odmoriti ili se češće buditi tokom noći. Dakle, probudićete se umorni i potreban vam je dodatni san.

Međutim, imamo dobre vesti za ljubitelje kafe. Ukoliko jednostavno uživate u kofeinu, možete ponovo uživati u njemu nakon što prođete kroz ovu vežbu. Nakon što savladate naviku da zaspete u 30 sekundi ili manje, kofein koji unesete tokom dana neće poremetiti vaš san.

zaspati-brzo-lepe-stvari

Kako zaspati brže – vežba

Kroz dugoročni proces može se postići da utonete u san za manje od 30 sekundi. Nemojte očekivati da ćete naučiti nekakav jednostavan trik koji možete odmah koristiti. Međutim, nakon što se uvežbate, proces je jednostavan, zaspaćete gotovo automatski, bez ikakvih poteškoća.

Ipak, ponekad će vam možda biti teško opustiti se i zaspati odmah. Pogotovo nakon napornog dana, ali većinu vremena pod normalnim uslovima, to ćete postići za manje od pola minuta. Proces obuke može potrajati mesecima, ali uopšte nije teško i ne zahteva ozbiljnu vremensku posvećenost.

U stvari, vežba će vam najverovatnije uštedeti značajnu količinu vremena. Jedini izazov je održavati konzistentnost dovoljno dugo da bi dobili rezultate. Prvo uzmite u obzir da vi možete zaspati brže, na primer, ne zaboravite sve one noći kad ste bili preumorni da gledate film pa bi zaspali na kauču ili kada biste utonuli u san za vreme čitanja.

To je važno, jer na taj način uzimate u obzir mogućnost da vaš mozak već zna zaspati brzo, a ako stvorite prave uslove, onda ste sposobni to uraditi opet. Samo trebate trenirati vaš mozak da u tome bude dosledan. Ne možete brzo zaspati samo iz razloga što mozak nije uvežban za to.

Suština ovog pristupa je podstaknuti vaš mozak da zanemari sve druge aktivnosti i odmah pređe u stanje mirovanja kada to želite učiniti. Ukoliko lenjo pristupite ovom procesu, vaš mozak će i dalje biti lenj i neefikasan u ovom području. Bez podsticaja da postane efikasniji, vaš mozak će ostati prirodno lenj.

Naš mozak nikada nije pasivan, čak i za vreme dubokog sna deluje u različitim oblicima svesti, uključujući beta, alfa, teta i delta faze. Kada ležite u krevetu čekajući san, čekate da se vaš mozak prebaci u drugi način rada. Dakle, mi se obično zadržavamo na drugim mislima, ležimo i čekamo san, a naš neuvežbani mozak uzima sebi slatko vreme kako bi promenio način rada.

Vaša podsvest može nastaviti brbljati, donositi misli i ideje i okupirati vaš svesni um, ometajući vas sa mentalnim neredom, umesto da vas pusti da se opustite i utonete u san. Čak i ako vaš svesni um treba ići na spavanje, zapravo je vaša podsvest ta koja određuje kada ćete zaspati.

Dakle, ako se vašoj podsvesti ne spava, vašem svesnom umu će trebati mnogo vremena da je na to prisili. Sa druge strane, uvežban podsvesni um je poslušan i brz i kada svesni um kaže – spavaj, podsvest odmah aktivira stanje mirovanja.

Međutim, morate imati na umu da će se to dogoditi samo ako ste barem delimično pospani, jer ako se podsvest ne slaže sa potrebom za snom, ona će i dalje uzrokovati poteškoće sa spavanjem. Proces vežbanja vašeg mozga za trenutni prelaz u san, bez odlaganja, uključuje kratki, povremeni san.

Prva faza

Kada se osećate pospano u nekom trenutku tokom dana, trebali bi sebi priuštiti 20 – minutni dremež. Ali tačno 20 minuta, tako da bi bilo dobro koristiti alarm. Postavite alarm čim legnete. Bilo da spavate ili ne i bez obzira koliko dugo vam treba da utonete u san, imate ukupno 20 minuta za tu aktivnost, ni minut više.

Sada se trebate opustiti i dopustiti sebi da zaspite kao i obično. Ova praksa nema poseban cilj, tako da se ne bi trebalo prisiljavati, jer su svi rezultati prihvatljivi: ako samo ležite budni 20 minuta, dobro. Ukoliko zaspite, to je sjajno. Ukoliko spavate samo delić vremena i to je dobro.

Nakon tih 20 minuta, morate ustati bez oklevanja. Ne zadržavajte se ni minut više. Ovaj deo je bitan u ovoj fazi. Ako ste u iskušenju da nastavite dremati nakon alarma, stavite budinik na drugi kraj sobe tako da ćete morati ustati kako biste ga isključili. To je pravilo, tako da bez obzira na sve, ustanite odmah.

U slučaju da se osećate umorno i pospano, nemojte se vraćati odmah na spavanje, pričekajte najmanje sat vremena i tada opet malo odspavajte. Ovu praksu je najbolje obavljati tokom dana, ali takođe to možete učiniti i u večernjim satima.

Možete dremati odmah nakon večere, jer se tada ljudi obično osećaju malo pospano, ali taj večernji dremež mora biti barem sat vremena pre normalnog spavanja. Idealno je dremati svaki dan, ali možete to uraditi i nekoliko puta nedeljno.

Druga faza

Druga faza ove vežbe mozga je uvek se probuditi kada alarm ujutro zazvoni. Postavite alarm za određeno vreme svaki dan, sedam dana u nedelji. Još jednom ćemo ponoviti, čim se vaš alarm oglasi, odmah ustanite. Normalno, sada morate prilagoditi vreme kada idete u krevet, kako bi dovoljno spavali i budili se kada alarm zvoni.

Dakle, ako smatrate da vam je potrebno dobrih 7 sati sna svake noći kako bi se osećali odmorno, a nameravate ustati u 6 sati svako jutro, trebali bi ići na spavanje oko 23:00 sata. Poruka koju šaljete svom mozgu je da imate ograničeno vreme spavanja.

Ukoliko vam je potrebno 30 minuta da zaspite, onda spavate manje nego što vam je potrebno. To je prepreka i može preći u nepotrebnu naviku. Ukoliko niste postavili alarm i dopustite mozgu da misli kako može učiniti da zaspite kad se odluči, jer nema limita, on će ostati lenj i ništa se neće promeniti.

Osim toga, ako se probudite sa alarmom, ali idete u krevet ranije nego što je potrebno kako bi nadoknadili vreme koje vam je potrebno da zaspite. Opet govorite svom mozgu kako je u redu gubiti vreme do prelaska na spavanje, jer ima dodatno vreme za odmor.

Ali ukoliko sledite ova pravila, šaljete drugačiju poruku. Bez obzira koliko sati budete spavali, vaš alarm će vas probuditi. Ustaćete iz kreveta nakon određenog broja sati, bez obzira na sve. Dakle, ukoliko vaš mozak želi spavati, treba ga naučiti da zaspi brzo i iskoristi maksimalno vreme za spavanje.

Ukoliko troši vreme na prelazak u san, onda nedostaje taj dodatni san. Ukoliko kafa i čokolada nisu opcija da služe kao stimulans za mozak kada je to potrebno, uskoro će shvatiti kako trošeći previše vremena za prelazak u san, ne spava dovoljno, što znači da provodi dan umoran i pospan.

Umesto da i dalje svom mozgu šaljete poruku kako je u redu prespavati ili da su stimulansi na raspolaganju, uslovite ga da shvati kako je vreme spavanja ograničeno. Pre ili kasnije, vaš mozak će utvrditi kako je jedino rešenje brže zaspati. Brže će se prilagoditi prelasku u san kako bi osigurao potreban odmor.

Vaš mozak je moćan alat i brzo može naučiti kako će iskoristiti ograničeni resurs kao što je naučio optimizovati korištenje kiseonika i šećera. Jednostavno morate učiti svoj mozak da noću u krevetu dobija određeni broj sati pa ako želi dobiti dovoljno sna, bolje mu je potrošiti gotovo svo to vreme za spavanje.

Tokom faze adaptacije, možda ćete često osećati pospanost ili umor, kao rezultat ograničavanja spavanja noću, ali to je normalno. Možete dremati po danu ali pravila ostaju: ograničite se na maksimalno 20 minuta i nemojte dremati dva puta u roku od sat vremena.

Kada god ustanete, ostanite budni najmanje sat vremena. Učite vaš mozak da 20 – minutni dremež znači 20 minuta ukupnog vremena u ležećem položaju. Ukoliko vaš mozak želi razmišljati u okviru tog vremena, to uvek znači manje sna.

Kada se naviknete na 20 minuta dremanja, takođe možete probati dremati u kraćim intervalima. Na primer, utrošite 15, 10 ili čak 5 minuta za svako dremanje, shvatićete kako je to, u stvari, iznenađujuće osvežavajuće.

Treća faza

Nakon što ste uvežbali vaš mozak da štedi vreme i koristi ga samo za spavanje, postupno možete uvesti neke stare navike, ali navike treninga će ostati. Čim se vaš mozak prilagodio na vežbu, možete izbaciti alarm i probuditi se kad god želite. Ako želite, takođe može vratiti i kofein u vašu ishranu.

Međutim, za najbolje rezultate, preporučuje se da strogo sprovodite ovu vežbu najmanje nekoliko meseci. Od vitalnog je značaja da shvatite kako je doslednost jedina opcija ukoliko želite uspeti. Ukoliko imate dvoumljenje, mozak će to iskoristiti i nećete ga moći trenirati.

Postoje mnogi faktori koji mogu uticati na rezultate, ali veliku ulogu ima ishrana. Možete znatno olakšati prilagođavanje na bilo kakve promene u spavanju uvodeći zdraviju i prirodniju ishranu. Ako jedete veoma obrađenu hranu, vaše šanse za uspeh u promeni navike spavanja uveliko će se smanjiti.

Nadalje, od velike koristi je redovno vežbanje. Vežbanje (ali ne pred spavanje) u određenoj meri može pomoći da se uravnoteže hormoni i neurotransmitori, od kojih su mnogi uključeni u regulaciju ciklusa spavanja.

Potrebno vreme za postizanje cilja je relativno jer smo svi različiti i trebaju nam različiti vremenski periodi za prilagođavanje na novu rutinu, to zavisi od svakog pojedinog mozga. Neke osobe će se prilagoditi prilično brzo, u roku od nekoliko nedelja, dok će drugim osobama trebati znatno duže.

Izvor: Opusteno.rs – Kako brzo zaspati.

Comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Loading…

0

Comments

0 comments

Sta Vi mislite?

1 point
Upvote Downvote

Kako da napravim CV?

Boje utiču na fizičko i mentalno zdravlje! Evo i kako