Da li ste Sajberhondrijak? I šta to uopšte znači

Sajberhondrijak je osoba koja sama postavi sebi dijagnozu bolesti, u mnogim slučajevima sa više tegoba, na osnovu Internet pretrage koja prati njene zadate kriterijume.

Ako osećamo bol ili nelagodnost u nekom delu tela, simptome najčešće provervamo na Internetu kako bi naslutili razlog tegobe. Ponekad na ovaj način brzo otklonimo sumnje i većina ljudi je svesna da ono što su pročitali na Internetu ne treba uzimati kao dijagnozu čak i kad je to napisao neki specijalista.

Ipak, u slučaju „sajberhrondrije“, ljudi veruju da je ovo istrživanje dovoljno i razviju naviku istraživanja svih mogućih simtoma da bi mogli sebe da dijagnostikuju. Zato se takva osoba naziva: sajberhondrijak.

Portal Lepe Stvari piše sve o ovom problemu i o mogućim terapijama za sajberhrondriju: poremećaja koji je nastao zloupotrebom Interneta u medicinske svrhe.

Anksioznost uzrokovana sajberhrondrijom

Danas se doktori susreću sa pacijentima koji tvrde da imaju tumor na mozgu, samo zato što pate od glavobolja. Uzrok ovom fenomenu je samodijagnostikovanje posle istraživanja znakova, simptoma i tegoba na Internetu. Sajbrhrondrija je stanje u kome ljudi uspostave sebi dijagnozu bolesti, u mnogim slučajevima sa više tegoba, na osnovu Internet pretrage koja prati njihove zadate kriterijume. Ovo samo povećava njihovu anksioznost i čini zdravstvenim radnicima posao mnogo komplikovanijim.

Negativne posledice kompulzivnog pretraživanja

Sajberhrondrija, kao i svaki drugi vid psihološkog poremećaja, ima posledice na one koji od nje pate.  Neke od posledica sprovođenja opsesivnih pretraga o bolestima mogu dovesti do sledećeg:

1. Povećanje nivoa anksioznosti: Nakon analiziranja bolesti, sajberhrondri postaju pretrpani informacijama i počinju brinuti više nego što bi trebalo o bolestima koje verovatno,= nikad neće dobiti.
2. Samolečenje i prestanak stvarnog medicinskih tretmana: Neki od sajberhrondara počinju sa medicinskim tretmanima koje su pročitali na Internetu, bez konsultacije doktora. Drugi su toliko uvereni u dijagnozu koju su sami sebi postvili da prestaju sa konzumiranjem terapija koje im je doktor prepisao. Opasnost po njihovo zdravlje može biti velika.
3. Razvitak hipohondrije: Zbog konstantne izloženosti sadržajima o bolestima i stalnog straha da boluje od neke ili više njih, sajberhondar veoma lako može razviti i hipohondriju.
4. Nosofobija: To je široko rsprostranjena fobija među studentima medicine koji su stalno izloženi informacijama o medicinskim stanjima, a i sajberhondri mogu to doživeti. Nosofobija može intezivirati njihovu paniku i anksioznost toliko da im može iznenada i pozliti.

Kako se boriti sa sajberhondrijom

Kao i hipohondrija ili bilo koja druga psihička bolest, sajberhondrija se leči psihoterapijom. Rodbina i prijatelji trebaju pomoći obolelom da shvati da je njihovo telo u stvari zdravo. Podrška porodice i posećivanje psihoterapija su veoma efektivne metode kojima možemo pomoći nekom ko pati od sajberhondrije. Psihofarmakologija može biti efikasna,  jer olakšava oporavak pacijenta u najsloženijim slučajevima.

Zapamtite da nikada ne bi trebalo da postavljate dijagnozu zasnovanu samo na osnovu onoga što ste pročitali na Internetu. Nijedan vebsajt ne može zameniti mišljenje doktora. Ako vas nešto muči, nemojte čekati, pozovite vašeg doktora. Ovo je mnogo bolji način nego živeti u stalnom strahu od bolesti koju i nemate.

Da li znate nekog ko je sajberhondrijak? Podelite vaša iskustva!