Da li je bolje čitati ili slušati knjige?

Često mislimo da koliko brzo naučimo nešto pokazuje koliko smo pametni. Ako neku materiju vaš mozak brzo upija, vi ste inteligentni; ako ne, onda to ne govori sjajne stvari o vašem koeficijentu inteligencije. Ali nauka kaže da sadržaj i tehnika u stvari igraju veliku ulogu u tome koliko brzo nešto učimo, pa i male izmene – kao što su format koji koristimo prilikom čitanja – mogu načiniti velike razlike.

Inteligencija nije problem

Audio knjige imaju mnoge prednosti; možete uživati u njima svuda, čak i u automobilu, a i neštampane knjige čuvaju drveće. Sporiji čitaoci smatraju da se ove knjige lakše nalaze, da su pristupačnije. Ali prema poslednjem istraživanju, ako vaš cilj nije da vam vreme brže prođe u saobraćajnoj gužvi, već da naučite nako teško gradivo, trebate, ipak, izabrati štampane knjige.

Psiholog Danijel T. Vilingam izneo je svoje mišljenje u Njujork Tajmsu navodeći studiju iz 2010. godine, gde su 48 studenata čitali ili slušali članke o dečijoj psihologiji. Iako su svi studenti imali isto vreme za čitanje, odnosno slušanje materijala i imali isti broj ometanja tokom učenja, rezultati na testu koji su dobili kasnije pokazivali su različite rezultate: u proseku, studenti koji su čitali su tačno odgovorili na 81% pitanja, dok su studenti koji su slušali gradivo tačno odgovorili na 59% pitanja.

Razlika između 81% i 59 % je razlika kao između ocene 4- i  1,  što i nije mala razlika. Zašto slušanje gradiva u odnosu na čitanje ima toliki uticaji na učenje?

Vilingam objašnjava da verovatno dva faktora imaju uticaj. Prvo, većina nas čita sporije nego što sluša (naročito kada uzmemo u obzir pauziranje i ponovljeno čitanje), i kada pokušavamo da upijemo nove informacije sporije se čini da je bolje. „Oko 10 do 15% od svih pokreta oka u toku čitanja je u stvari regresivno – znači da se (oči) vraćaju i provervaju pročitano“, objašnjava Vilingam u TIME-u. „Ovo se dešava veoma brzo i takoreći je neprimetno u procesu čitanja rečenica.“

Drugo, knjige nude vizuelni šlagvort koji pomaže našem mozgu da organizuje i razume nove informacije. Stvari kao što su pasusi, podnaslovi i teze pomažu nam da uvidimo smisao svega i razumemo kako se sve to uklapa u celinu. Sve se to gubi kada krenemo putem slušanja.

Ishod je jednostavan: ne treba se osećati krivim kada kratite vreme u toku putovanja – što je sigurno bolje nego psovati nekog kretena koji vas je „isekao“. Ipak, treba biti svestan ograničenja audio knjiga kada treba nešto učiti i ozbiljno razmislite da izaberete dobro staromodno čitanje.

A šta sa čitaocima elektronskih knjiga?

U stvari, možda biste želeli da idete još jedan korak ka staromodnom stilu i da se pružite pre za štampanom knjigom nego za vašim iPad-om ili Kindle-om. Drugo istraživanje, koje nam dolazi iz Norveške, pokazuje da oni koji čitaju priče iz štampane knjige bolje pamte detalje i redosled događaja negoli oni koji čitaju sa ekrana. Dalje istraživanje ukazuje da oni koji su čitali sa ekrana brže čitaju i da su sigurniji u svoje znanje, ali da su se kasnije na ispitu pokazali lošije. Ovo bi moglo da ukazuje na drugi Vilingamov faktor: elektronske knjige nude neki vizuelni šlagvort, ali ne kao što to nude štampane knjige. Na primer, nije lako reći koliko smo odmakli sa čitanjem knjige.

Ova naučna teza nije još uvek konačna, ali se čini da i štampane i audio knjige imaju svoje mesto. Ako želite da čitate neko lako štivo u toku putovanja ili u toku vežbanja, naravno da ćete se opredeliti za audio knjigu. Ali ako želite najlakše da savladate neko teško štivo, verovatno je bolje da se opredelite za čitanje kao da je 1999. godina. Izaberite najstaromodniji način od svih, knjigu u papiru, i možda ćete se iznenaditi brzinom kojom savladavate gradivo.